RAZBOJI ISTORIJE SU STALI. U SVETU BEZ BUDUĆNOSTI MALO JE KOME BILO DO NJIH ...
TKANINA SE OSULA I OD NJE JE OSTALA ČITAVA SAMO JEDNA NIT...
I ZAISTA ŠTA ČOVEKA ČINI ČOVEKOM ...
Dve hiljade trideset četvrta. Prošla je još jedna godina u kojoj poslednji pripadnici ljudske rase pokušavaju da prežive u svetu uništenom  nuklearnim ratom. Veći gradovi zbrisani su sa lica zemlje, o malima se ništa i ne zna. Preostali ljudi krckaju svoje poslednje dane u bunkerima i skloništima, od kojih je najveće – Moskovski metropoliten. Svi koji su se našli u njemu dok su po prestonici padale bojeve glave raketa, bili su spaseni.
Površi na planete zagađena je radijacijom i nastanjena čudovištima. Život je od sada moguć jedino pod zemljom. Čovek više nije gospodar na planeti. Bića koja je iznedrila radijacija neupore­divo su prilagođenija izmenjenom svetu. Epoha čoveka je završena.
To je svet za koji ne postoji sutra. U njemu nema prostora za maštanja, planove, nadu. Osećanja ustupaju mesto instinktima, od kojih je najvažniji – preživeti. Preživeti po svaku cenu.
Stanice su pretvorene u gradove – države, a u tunelima vladaju tama i strah. Stanovnici Sevastopoljske – male podzemne Sparte, uz nadljudske napore preživljavaju na svojoj stanici i brane je.
Ali dešava se da Sevastopoljska bude odsečena od velikog metroa, i svim njenim stanovnicima preti strašna smrt.
Da bi ljudi bili spaseni, potreban je pravi heroj.
Predistoriju događaja opisanih u ovoj knjizi pročitajte u romanuMetro 2033.