Pokladne nedelje godine 1578, posle narodne svečanosti, dok je ulicama zamirao žamor veselog dana, počinjala je sjajna svetkovina u veličanstvenoj palati koju je nedavno sebi sagradila, s druge strane reke i gotovo licem prema Luvru, ona čuvena porodica Monmoransi što je, povezana rodbinskim vezama s francuskom kraljevskom kućom, držala sebe ravnom s prinčevima. Na toj izvanrednoj svetkovini, koja je održana posle narodnog slavlja, trebalo je da se proslavi venčanje Fransoaa od Epineja od Sen-Lika, velikog prijatelja kralja Anrija III i jednog od njegovih najprisnijih miljenika, sa Žanom od Krose-Brisaka, ćerkom istoimenog maršala Francuske.
Večera je održana u Luvru, i kralj, koji je s teškom mukom pristao na brak, pojavio se na gozbi namrštenog lica koje nimalo nije odgovaralo prilici. Uz to, činilo se kao da mu je odeća u skladu s njegovim licem. Bio je to kostim tamnokestenjaste boje u kome nam ga je prikazao Klue kako prisustvuje svadbenim svečanostima Žoajeza, i ta vrsta kraljevske pojave, ozbiljna od veličanstvenosti, sledila je užasom sve prisutne, a naročito mladu nevestu, koju je kralj pógledao popreko kad god bi je opazio. Međutim, to natmureno kraljevo držanje, usred radosti svetkovine, nikom se nije činilo čudnim; uzrok mu je bila jedna od onih dvorskih tajni o kojima svi znaju a niko ne voli da priča.